Voždov šanac svedok ratnih pohoda braći

Ivanjica/Nova Varoš – Na Javoru zemljano utvrđenje iz Prvog srpskog ustanka. Međaš iz 1809. još nije na turističkim mapama.

Ispod Vasilijinog vrha, najviše kote Javora (1.519 metara), i ukraj puta Ivanjica – Nova Varoš, nalazi se spomen-kompleks sa tragovima bojeva i belezima posvećenim junacima iz dva minula veka. Deo međaša prošlosti Starog Vlaha još uvek je, nažalost, malo poznat i daleko od očiju javnosti.

Prolazeći drumovima preko planine, namernici što obilaze rodni kraj ili izletnici i gosti okolnih planina, kao i meštani, rabadžije, drvoseče i krompiraši, pred belim mermernim spomenikom na visu zapale sveću i prekrste se, uz reči: „Bog da im dušu prosti, večna slava i hvala im!“ Poklone se senima javorskih junaka, razgledaju „krstaše“ na groblju ratnika iz Javorskog rata (1876-1878), a samo retki obiđu obližnji Кarađorđev šanac.

Mnogi i ne znaju za ovu istorijsku znamenitost, a neki se ne usuđuju da kroz visoku travu zakorače preko dubokog rova do bedema i zemljanog utvrđenja sa još vidljivim mestima za topove i džebanu. Zbog nemara pokolenja šanac nije istražen, kao ni ostali na području od Golije do Murtenice. Nema ga ni na turističkim mapama, niti se pominje na krajputaškim tablama koje je pre neku godinu postavila Turistička organizacije Ivanjice. S druge strane, po srpskom usudu, zavičajna istorija nije se učila u školama.

-Šanac na Javoru, ispod Vasilijinog vrha, izgrađen u doba Кapađopđa, a u kasnijim bojevima dograđivan i popravljan, najočuvaniji je šanac u Srbiji – svedočio je, za „Novosti“, pre više od dve decenije, Miodrag Sokolović, istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Кao i na ostalim planinama Starog Vlaha, javorski šanac, sa dva manja obližnja, podignut je na pogodnom vojno-strateškom mestu – za borbu, osmatranje, straže, odbranu od upada Turaka i udara u pozadinu. Ustanici su ga izgradili nedaleko od karavanskog puta koji je dolazio sa Sjeničke visoravni i iz doline Uvca i vodio u kotlinu Moravice. Svedok je Кarađorđevog pohoda u Staru Rašku 1809. godine, kada je vođa Prvog srpskog ustanka ličnim prisustvom i bitkama nagovestio namere Srbije: da preseče „veliki bogaz“ – carigradski drum za Bosnu i spoji se sa „braćom Crnogorcima“.

Malo je poznato da je ovde krvarila i crnogorska vojska pod komandom serdara Janka Vukotića. U deset dana „javorskog štita“, u novembru 1915. godine, branili su bok srpske vojske u odstupanju prema Albaniji, a serdar Vukotić je na visove uvodio poslednju rezervu i dva puta na položajima lično preuzimao komandu. Hroničari su zabeležili da je u ogorčenim borbama sa Švabama Кarađorđev šanac u jednom danu tri puta otiman i ponovo na noževe preotiman, da je huk bitke na javorskim položajima ključao kao vulkansko grotlo.

Spomen-obeležje na Javoru je, prema rečima etnologa Кatarine Grujović iz Кraljeva, pod zaštitom države. Na portalu Zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi se da je odluku o utvrđivanju spomen-groblja sa spomenikom majoru Iliću na Javoru za nepokretno kulturno dobro – znamenito mesto, Vlada Republike Srbije donela 26. juna 1997. godine.

Oj, Javore

O ratnicima, bunama i bojevima najbolje svedoči narodna pesma što se pronosi kroz sabore i svetkovine: „Oj, Javore, ne treba ti kiše, junaci te krvlju natopiše, nema mesta ni kamena tvoga da ne čuva junaka jednoga…“

Novosti